Kada FAP slavi 66. rođendan: Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike

Nekada se postavljalo pitanje da li je Priboj u FAP-u ili FAP u Priboju.

„Kamion šestoton gura kao avion“ – dok Paja vozi, Jare dolazi na opasnu ideju u kamionu proizvedenom u Priboju.

Kamion u seriji Kamiondžije samo je jedan od mnogih FAP-ova koji su napravljeni u fabrici otvorenoj 1953. godine.

Danas 30. oktobra FAP slavi 66. rođendan.

„FAP je imao sličnu sudbinu kao mnoge druge fabrike u Jugoslaviji, ali i kao sama država.

„Tokom 1970-ih i 1980-ih doživeo je vrhunac, a onda je polako počeo krah. Na kraju se naša fabrika nekako izvukla, uz državnu pomoć“, priča za BBC na srpskom aktuelni direktor fabrike Radmilo Vuković.

Dok se sprema za proslavu, priča kako je fabrika došla do toga što je danas – firme koja proizvodi i remontuje godišnje oko 60 vojnih i civilnih vozila – dok je nekad, za vreme Jugoslavije, gotovo toliko proizvodila dnevno.

Pribojska fabrika automobila nekada je bila pokretač regionalnog razvoja, centar na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kompanija od koje je zavisio uspeh čitavog regiona.

Kako FAP dočekuje 66. rođendan?

U fabričkim halama za rođendan je oko 200 radnika, prave i remontuju vojna vozila i vatrogasne i komunalne kamione i kamionete.

Proizvodi se svaki dan, a radnici su uglavnom zadovoljni, kaže Slavoljub Rađenović, jedan od njih.

U FAP-u je već 33 godine i prošao je sve periode – od uspona, kraha, pa do novog početka.

„FAP je nekada bio gigant na Balkanu, zapošljavao 7.500 ljudi, bilo je to srećno vreme sve do sankcija i 1990-tih godina.

„Posle je prošao kao i sve velike firme u Jugoslaviji“, kaže Slavoljub za BBC na srpskom.

Kada je 2016. godine donet unapred pripremljen plan reorganizacije, a država preuzela 94,5 odsto vlasništva nad kompanijom, Slavoljub je kao i svi ostali radnici uzeo otpremninu od 300 evra po godini staža.

Fabrika je pola godine bila zatvorena, a onda je jedan broj radnika počeo ponovo da radi.

„Sada proizvodimo uglavnom za vojsku“, kaže Slavoljub.

Proizvodnja je počela prošle godine, a direktor fabrike kaže da postoje tri pravca razvoja.

„Osim vojnog, radi se i civilni program – odnosno vozila za komunalce, vatrogasce, a uskoro bi trebalo da budu sklopljeni i neki inostrani ugovori“, kaže direktor Vuković.

Dodaje da je ne samo za Priboj, već i za čitav region, važno što je FAP očuvan.

„Mnoge veće fabrike su propale, ali mi smo uspeli da očuvamo proizvodnju. Ona jeste na znatno manjem nivou, ali je za ljude koji ovde žive važno da fabrika radi.“

U priču da je u FAP-u pokrenuta proizvodnja ne veruje Dobrica Bukvić koje u FAP-u radio 36 godina, a na biro je otišao krajem 2013.

Kaže da mu je teško da govori o toj fabrici.

„I duša i srce me bole kada treba da pričam o FAP-u i o tome ne mogu smireno da govorim.“

Navodi da se u toj fabrici proizvodilo dobro i kvalitetno, da se radnici nisu žalili, ostajali su prekovremeno, radili i vikendom i da je sve to bilo dobro plaćeno.

Za rođendan fabrici u kojoj je radio više od 35 godina želi da vrati stari sjaj.

„Želim joj da počne da radi i da se vrati na stare staze, ali sumnjam da to može da se dogodi.

„Ne znam šta drugo da im poželim.“

Krajem sedamdesetih, kad je Fabrika automobila Priboj bila na vrhuncu, zahvalno Polimlje je kao poklon preduzeću za 25. rođendan posvetilo nezvaničnu „ličnu kartu“.

U žutoj krštenici o FAP-u piše:

• rođen: 30. oktobra 1953
• otac: Sandžak Siromašni
• majka: Geopolitički položaj Jugoslavije
• rast: Visok 5.500 zaposlenih
• obrazovanje: 80.000 vozila na svetskom niovu
• rodbina: 100 kooperanata iz cele zemlje
• zasluge: Za četvrt veka promenio lice regiona
• osobeni znaci: Od rođenja rentabilan
• matičar: Petar Stambolić, tadašnji predsednik srpske vlade, potpisnik rešenja o osnivanju fabrike

Život FAP-a = život Priboja

Priboj je u vreme najvećeg uspeha fabrike automobila imao oko 35.000 stanovnika, danas ih prema poslednjem popisu ima oko 27.000, ali sagovornici BBC-ja kažu da je taj broj za nekoliko hiljada manji.

FAP je zapošljavao 7.500 ljudi, a jedan od njih bio je i otac Saše Bjelića.

Saša danas živi u Priboju i detinjstvo je proveo u gradu koji je živeo od FAP-a.

„Pripadam generaciji koja je zakačila i blagostanje, ali i propast.

„FAP je možda najbolji prikaz blagostanja i socijalističkog i komunističog eksperimenta – osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulture.

„U Priboju se dobro živelo u to vreme, a fabrika i grad su se srodili“, seća se Saša.

Bilo je bajkovito, dodaje.

„Istina je da su sva sećanja prekrivena nekom aurom zaborava lošeg, ali ono je bilo baš dobro, nema šta tu da se priča.“

Kaže da kada sada gleda fotografije iz 1970-tih i 1980-tih godina na licima ljudi vidi euforiju, „kao da je Nova godina svaki dan“, kaže i dodaje da se danas u vazduhu u tom gradu oseća očaj.

Da je od rada fabrike zavisio život u gradu i raspoloženje saglasan je i Sašin sugrađanin Dragan Ljeljen.

„Ranije se postavljalo pitanje da li je FAP u Priboju ili je Proboj u FAP-u.

„Priboj je u vreme procvata te fabrike bio drugi grad po broju autobomila i po BDP-u u tadašnjoj Jugoslaviji“, kaže Ljeljen za BBC na srpskom.

Da je rad fabrike uticao na grad potvrđuje i to što je napravljeno novo naselje – takozvani Novi Priboj.

Grad je tada bio simbol prosperiteta.

„Tu su mogle da se kupe starke, ali original – Konversove. Toga nije bilo u mnogim mestima“, kaže kroz osmeh Bjelić.

Pad giganta

Uspon, vrhunac, krah, neuspela privatizacija, propadanje – poznat scenario?

Mnogi jugoslovenski giganti doživeli su baš takvu sudbinu, tim redosledom.

Saša Bjelić kaže da drugi scenario FAP-u i nije mogao da se dogodi.

„To nije ni moglo da opstane. Bio je to konglomerat, komplikovana fabrika, iako je funkcionisala neverovatno.

„Proizvodila je veliki broj kamiona, prodavala u Africi, ali je bila napravljena za takav sistem, za takvu državu“, kaže Bjelić.

Kada su krenuli problemi, bilo je malo posla, a mnogo zaposlenih priča direktor Rađenović.

„Rešenje je traženo 10-15 godina. Bilo je teško raditi, a još teže samo zatvoriti fabriku i poslati radnike kućama.“

Obećanja

Nezadovoljni radnici, njih oko 1.500, blokiralo je četiri dana prugu Beograd-Bar 2013. godine.

Blokada je prekinuta kada je u Priboj tim povodom došao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Vučić je obećao da Fabriku automobila Priboj „sigurno kupuje finska kompanija Sisu auto“, ali to obećanje nije bilo baš toliko sigurno.

Dve godine kasnije fabrika je pripala državi, a od tadašnjih 650 radnika, sada je ostalo oko 200.

Predsednik Skupštine opštine Priboj Boris Mrdović kaže da je važno što je FAP na neki način opstao.

„U grad se danas dosta ulaže, ali mnogi odlaze u druge gradove ili inostranstvo.

„Na delu nekadašnjeg FAP-a napravljena je Slobodna zona u kojoj trenutno radi osam fabrika, pre nekoliko dana je zaposlen i 500 radnik“, kaže Mrdović.

U Priboju ima nešto manje od pet hiljada nezaposlenih, ali je veliki broj onih koji odlaze iz tog mesta.

U tome prednjače mladi.

Mrdović veruje da ima nade i da Priboju ide nabolje.

Sagovornici BBC-ja saglasni su za rođendan fabrike u tome da je važno da FAP radi.

On je simbol grada.

Slavoljub Rađenović kaže da su radnici uglavnom zadovoljni, ali da FAP nikada neće imati slavu i kapacitet kakav je nekada imao.

„Važno je da država uloži još kapitala, ali i da se podmladi kadar.

„Većina nas ovde ima oko 30 godina radnog staža. Moraju da dođu mlađi, da nas naslede.“

BBC